26 июля 2026
27 июля 2026
Фотография
нажмите — покажем
нажмите — покажем
Dushanba — sahifalar yangilanadigan kun!
⠀
Hafta yangidan boshlandi, demak:
🔹 Kitobda yangi bob;
🔹 Hayotingizda yangi sahifa;
🔹 Rejada yangi qadam.
⠀
Kutubxonamiz sizni doimo yangi ilhom, bilim va sokinlik bilan qarshi oladi!
Kutubxonamizda nafaqat bilim, balki ichki osoyishtalik topasiz.
Kitob – eng yaxshi suhbatdosh, jimjitlik – eng yaxshi motivator.
⠀
Bugungi dushanba – o‘z vaqtini qadrlaydiganlar kuni😎
Kitoblar haqida siz bilmagan 13 ta qiziq fakt!
Qadrli kitobxonlar, bu maqola siz uchun qiziq ekanligiga ishonchimiz komil. Biz sizlarga kitoblar haqida siz bilmagan eng qiziqarli 13ta faktni tayyorladik!
1-fakt: Gilgamish — eng qadimgi adabiy asar
Eng qadimgi epik adabiy asarlar qadimgi Mesopotamiyada bo‘lib, uning nomi “Gilgamish” deb nomlangan. Qog‘ozli kitoblar o‘sha paytda bo‘lmaganligi sababli, butun hikoya 12 ta jadvalga yozilgan. Bugungi kunda “Gilgamish”ning elektron variantlari ham bor.
2-fakt: Birinchi zamonaviy roman
Dunyodagi birinchi roman XI asrda “Genjining hikoyalari” bo’lib, uni Yaponiyalik Murasaki Shikibu yozgan. Asl nusxada deyarli birorta qahramonning nomlari bo’lmagan. Ular Heian davridagi yapon sudining qoidalaridan kelib chiqqan holda lavozimi yoki “hurmatlovchi” sifatlar bilan atalgan.
3-fakt: Birinchi nashr etilgan kitob
Bu kitob Gutenberg Injili bo‘lib, u 1453-yilda Johannes Gensfleisch zur Laden zum Gutenberg tomonidan chop etilgan. Gutenberg Injil va Gutenberg matbuoti orqali inqilobiy o’zgarish sodir bo’lgan va insoniyat tarixida yangi davrni boshlagan.
4-fakt: Yozuv mashinasida yozilgan birinchi kitob
Mark Tvenning “Missisipidagi hayoti” (1882) asari tarixchilar tomonidan nashriyotga yuborilgan dastlabki to‘liq yozuv mashinasi yordamida nashr etilgan kitob hisoblanadi.
5-fakt: Kitoblarning tonnasi
Har yili dunyoda 755,755 ta yangi kitoblar nashr etiladi. 2017-yilning o‘rtalaridan boshlab xozirgacha dunyo bo’yicha 134,399,411 kitoblar nashr etilgan.
6-fakt: Eng katta kitob
Dunyodagi eng yirik «kitob» Mandayda, Myanmarda, Birma shahridagi Kuthodaw Pagodasida joylashgan. Kuthodaw Pagoda o‘z strukturalarining bazasini tashkil etgan 730 ta marmar jadvallar to‘plamiga ega. Jadvallarning to‘plamida Theravada Buddizmning to‘liq muqaddas diniy kitoblari mavjud.
Ushbu yirik «tosh kitob» 1857 yilda King Mindon Min tomonidan qurilgan va u oltin siyoh va qimmatbaho toshlar bilan bezatilgan.
7-fakt: Qog’ozdan qilingan eng katta ki
28 июля 2026
#СЕН_БОРСАНКИ...:
МУАЛЛИФ ШАМСИНУР
261-қисм
- Сен...
- Биламан кутмагансан десам хато бўлади. Кутдинг, керагидан ортиқ.
- Нега сени кутарканман?
Фозилни ўзини ҳотиржам тутишга ҳаракат қиларди. Аммо қўлларини ўйнатиб гапиришидан, уни ҳаяжонда ёки қўрқувда эканини сезиш қийинмасди.
- Чунки билардинг Тохирни синдириб бўлмаслигини .
Тохир кулганча стулга ўтириб қўлларини қовуштирди.
- Буни жиннихонадан чиққан йигит айтяптими?
Тохир олдида турган стулни ғайритабиий тезликда тепиб юборди. У тўғри бориб Фозилга тегди.
- Ифлос, энди ҳисоб китоб қиламиз.
Кейин Ҳамидга қаради.
- Сен йўқоласанми? Ёки тегишингни оласанми ҳажиқиз? Қиз хотин кишига кучи етган сендақа сўлтаматларга лозим кийдириб қўйиш керак.
Тохир ўзини назоратда ушлолмади. Учиб бориб Фозилни ура кетди. Зарбалардан гангиб қолган Фозил фақат бошини ҳимоя қиларди.
- Тохир кечир... Кечир... Мен қилмадим .
Аммо Тохир уни эшитмасди. Ортидан бутилка билан урмоқчи бўлган Ҳамидни чўнтагидаги пичоқ билан сийлади. Битта ўзи уч кишини ер билан битта қилди.
Ҳамид қўлидаги шиша синиғини тушириб юбориб, оғриқдан чинқирганча девор тагига чўкди. Тоҳирнинг пичоғи унинг елкасини тилиб ўтганди. Аммо Тоҳир унга қайрилиб ҳам қарамади. Унинг бор диққати ерда қонга беланиб ётган Фозилда эди.
— Менга қара, ифлос! — Тоҳир Фозилнинг ёқасидан бўғиб, юзига яқин келди. — Мен билан ўйнашиб хато қилдинг. Энди айт-чи, сени ким қутқаради?
Фозил зўрға нафас олар, лаблари титраб нимадир демоқчи бўларди:
— Т-тоҳир... пулларимни ол... ҳаммасини бераман... фақат ўлдирма...
— Пул? — Тоҳир заҳарханда билан кулди. — Сенинг ифлос пулларинг менга керак эмас. Уларни буклаб бир жойингга тиқиб қўясан.
ДАВОМИ БОР...
#СЕН_БОРСАНКИ...
МУАЛЛИФ ШАМСИНУР
262-қисм
Тоҳир Фозилнинг ёқасини силтаб, уни ерга улоқтирди. Фозил худди жонсиздек оғир гурсиллаб йиқилди. Тоҳирнинг нафрати шу қадар кучли эдики, қўл оёқларига эрк бериб юборди.
Тоҳир Ҳамидга ўгирилди. Ҳамид елкасини ушлаганча, бурчакка қисилиб борарди. У бунақа ҳолатни биринчи марта бошидан кечиряпти .
— Сен-чи, Ҳамид? — Тоҳир унга яқинлашди. — “Хотинимни излаб келдим“ деб керилиб юргандинг. Энди нимага тилинг айланмай қолди? Амирани жиннихонага тиққанингни ҳисоб қилмаймизми?
— Мени хотиним билан сени нима ишинг бор? — Ҳамид овози титраб бақирди.
— Сен аҳмоқсан! — Тоҳир унинг юзига тупурди. — Ўз хотинингни жиннихонага тиққан кунинг ўзингга ўзинг гўр қазигандинг. Уни жавобини берасан .
- Бекорларни айтибсан.
Ҳамид Тохир билан урушиш учун қад ростлади. Аммо беҳуда кетди. Тохир уни оёғидан чалиб юборди. Бели билан йиқилди.
- Ах онангни...
- Нима дединг?
Тохир уни сочидан ушлаб юзига мушт туширди.
- Қайтар нима дединг?
- Мен хотинимни жавобини бермайман
Тохир истеҳзоли кулди.
- Буни ҳозир кўрамиз. Тохир бир икки мушт солиб уни кучдан қолдиргач бармоқларини ушлаганча тиржайди.
- Тирноқ орасига нина санчса кучли оғриқ бўлади деб эшитганман.
- Эсингни едингми?
- Ҳа, бир ожизани аҳмоқ дўстини қўлига топтатиб қўймоқчи бўлган сендек бефаҳмга тупурган жойим бор.
Фозил ингради. Аммо бурнидан оқаётган қонни тўхтата олмади.
ДАВОМИ БОР...
#СЕН_БОРСАНКИ...
МУАЛЛИФ ШАМСИНУР
263-қисм
— Нима, Ҳамид, қўрқяпсанми? — Тоҳир унинг бармоғини бироз қайирди. — Амирани ўша совуқ деворлар ичига ташлаб кетаётганингда, унинг юраги қандай оғриганини тасаввур қиляпсанми? У сенга ишониб, бор-будини бағишлаган . Сен эса нима қилдинг?
— Тўхта... Тоҳир... — Ҳамид оғриқдан ингради. — Мен. Уни севаман.
— Севасан?! — Тоҳир заҳарханда кулди. — Эркак киши ҳам шунақа бўладими? Сен эркак эмас, латтасан! Мен айтган гапни айтасан кейин сен билан ишим йўқ.
- Мени мажбурлама.
- Айт.
Тохир нинани олиб уни тирноғи орасига санчди.
- Айтамааааан. Қўйвооооооор.
Ҳамид ёввойи шердек ўкирди.
- Айт.
- Талоқ қилдим.
- Тўлиқ.
- Уч талоқ қилдим. Бориб айт.
Тоҳир Ҳамидни четга итариб юбориб, ерда ётган Фозилга яқинлашди. Фозил зўрға кўзини очиб, Тоҳирга қаради. Унинг бурни синган, юзлари шишиб кетган эди.
— Фозил, сенга битта таклифим бор, — Тоҳир унинг ёқасидан тутди. — Ҳозироқ телефонни оласан-да, дадамни ўлимига айбдор бўлганингни. Машинани ҳароми устангга бориб ишдан чиқарганингни айтасан.
Фозил ингради.
- Айтмайман.
- Шунақами?
Тохир пичоғи чиқардида уни бармоғини ушлади.
- Барибир пулларни шу бармоқларинг билан санаб бергансанку.
Тохирдек бақувват йигитни олдида Фозил нимжонгина кўринарди. Бармоғига ботган пичоқдан додлади.
- Агар ҳозир айбингни тан олмасанг кейин келишолмаймиз.
Фозил авваллари ҳам Тохирни бунақа сўроқ усулини кўрган. Ҳатто бевосита қатнашган ҳам. Аммо ҳозир ўзи шу ҳолга тушишини тасаввур қилмаганди. Уни ҳаётини ҳасад издан чиқарди. Тохирни ўрнига кўз тикканди, бари тескари кетди.
***
Амира уйга келгач, бир неча соатлаб онасининг қучоғидан чиқмади. Динора опа қизининг сочларини силаб, тинимсиз пичирларди: “Шукур, Аллоҳим, минг шукур...“
- Ойи сизни қаттиқ соғиндим.
- Мен ҳам болам. Асли ўзимизга мос оилага беришим керак эди. Афсусландим.
ДАВОМИ БОР...
#СЕН_БОРСАНКИ...
МУАЛЛИФ ШАМСИНУР
264-қисм
- Менам шошдим . Талабларимга тўғри келади дегани, ўша инсон билан яшаш керак дегани эмас экан. Турмушни илк бошларидаёқ амин бўлгандим. Фақат ўзини ўйловчи, ўзини севувчи, камига манипулаторни танлаганимни билганман. Бунақа айбни ўзидан соқит қилиб сизга тўнкайдиганлар, ўзизга бўлган ишончи аста секин сўриб олар экан.
Динора опа қизининг маҳзун кўзларига қараб, ичидан бир нима узилгандек бўлди. У Ҳамид ва унинг оиласи Амирани шунчалик хўрлашини тасаввур ҳам қилмаганди.
— Қўй, она қизим, ўтган кунларни эслама, — Динора опа Амиранинг пешонасидан ўпди. — Даданг Ҳамиднинг оиласи билан ҳисоб-китоб қилади ҳали. Биз буни шунчаки қўйиб қўймаймиз. Энди бизга унақа қариндошларнинг кераги йўқ.
— Ойижон... Машҳура-чи? Унинг қилган ишини ҳамон ҳазм қилолмаяпман? — Амира нигоҳини ерга қадатди. — У менинг ўрнимга келин бўлди...
— Машҳуранинг қисмати ҳам ҳавас қилгулик эмас, болам. Кимам бола ортирриб кириб келганни бағрини очиб қабул қиларди? Ҳеч ким. Айниқса ўзига бино қўйган Ҳолнисадек аёл. Қани тур, синглинг бугун курсдан нимадир ўрганиб келган. Пиширибди. Ҳидига гап йўқ.
Амира онасини хафа қилмаслик учун ўрнидан турди.
***
Тоҳир Фозилнинг кўзларига нафрат билан тикилди. Пичоқ тиғи бармоқ терисини тилиб, қон сизиб чиқа бошлаганда, Фозилнинг иродаси бутунлай чил-чил бўлди. У Тоҳирнинг ҳазиллашмаётганини, бугун унинг учун охирги имконият эканини тушунди.
— Тўхта... Тоҳир... айтаман... — Фозилнинг овози хириллаб чиқди. — Машинани... ҳа, мен қилганман. Обид амакининг тормозини мен... мен ишдан чиқарганман. Сени йўлдан олиб ташлаш учун, тендерда ғолиб бўлиш учун...
Тоҳир тишларини ғичирлатиб, Фозилнинг ёқасини қўйиб юборди ва телефонининг ёзиш тугмасини ўчирди.
— Етарли.
Ҳамид Амирани “уч талоқ“ қилиб, ўз бахтини қўлдан бой берганини, муқаддас ришталарни нафрат оловида ёққанини ҳис қилди. У энди Амира учун ҳеч ким эмас эди.
- Ҳамид, нега талоқ бердирганимни айтайми? Энди сен ифлос унга яқин келолмайсан. Сизларда динга қаттиқ
#СЕН_БОРСАНКИ...:
МУАЛЛИФ ШАМСИНУР
265-қисм
Тоҳир хонадан чиқаркан, тоза ҳаводан тўйиб нафас олди. Унинг елкасидан тоғ ағдарилгандек эди. Қасос олиш — инсонни ўлдириш эмас, балки уни ўз қилмишлари билан ёлғиз қолдириш эканини энди англаб етди. Фозил энди қонун олдида, Ҳамид йўқотган бахти олдида жавоб беради.
Фозил ўзича гуруҳ тузиб олганди. Аммо Тохирни кимлигини билгани учун, улар жимгина четга чиқди
Шу сабаб Тохир бемалол кириб келди. Мана қўлида яхшигина далил бор. Халқаро қидирувга берилса Фозилни ерни тагидан бўлсаям топишади.
***
Гули энди қайнонаси билан азаларга бора бошлади. Қайнонасидан фарқли равишда, у майитдан қолган бирор нега тегмасди. Қайнонасининг ҳам кўрпачаларгача олиб келишини ҳазм қилолмасди.
- Ойижон сиз бу иш билан қачондан шуғулланасиз?
- Эсимни танибманки ойим шунақа иш қилардилар. Кейин мен ёрдамга бора бошладим. Афсус, қизим мени йўлимдан кетмади.
Мавлуда опа қизини эслаб хўрсиниб қўйди. Набирали бўлибди. Аммо бориб кўролмайди. Ҳолнисани уйига қайси юз билан боришни билмайди.
Гули қайнонасига қараб қолмади. Бошқа ювғучилар билан имконини топиб мулоқот қила бошлади. Ўзига керакли нарсаларни ўрганишдан тўхтамади.
Абдуллоҳ ибн Умар розиаллоҳу анҳудан ривоят қилинади:
“Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Маййитларингизни ишончлилар ювсин», деб марҳамат қилдилар ”. Ибн Можа ривояти.
Шу билан бирга, албатта, оқил бўлиб, фарзи кифоя амали мукаллафлардан соқит бўлиши учун ювишни ният қилиши лозимдир. Жумҳур уламолар айтадилар:
“Ғассол маййитни ювгани учун ҳақ олса жоиз, бу улуш маййитнинг қолдирган молидан олиб берилади. Лекин ҳанафий уламолари: «Ғассол текинга ювиб бермоғи афзал. Агар ювиш учун ўша ерда ундан бошқаси бўлса, ҳақ талаб қилиши мумкин. Бошқа биров бўлмаса, ювиш унга фарзи айнга айлангани учун ҳақ талаб қилиши мумкин эмас», дейдилар
Оиша розиаллоҳу анҳодан ривоят қилинади: Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Ким бир маййитни ювса, у ҳақидаги омонатни адо қила олса ва ўша пайтда ундаги ёмон ҳолатлар ҳақида
Фотография
нажмите — покажем
нажмите — покажем
#Kitob_haqida_hikmat
📘 “Kitob — insonning eng sokin, ammo eng dono do‘sti.”
📒 “Bir kitob ba’zan mingta suhbatdan ko‘proq narsani o‘rgatadi.”
📗 “Kitob o‘qigan insonning dunyosi keng bo‘ladi.”
📕 “Kutubxonaga kirgan odam hech qachon yolg‘iz qolmaydi.”
📒 “Kitob — qalbni tarbiyalaydigan eng kuchli qurol.