Bugun Shavkat Mirziyoyev Xorazm viloyatiga tashrif buyuradi
Prezident hududda sanoat, ta’lim, transport, turizm va boshqa sohalarda amalga oshirilayotgan yangi loyihalar hamda yaratilgan infratuzilma bilan tanishadi. Shuningdek, bir qator yangi loyihalarni ishga tushirish va qurilishiga start berish rejalashtirilgan.
Tashrif doirasida 18-avgust kuni tadbirkorlar bilan navbatdagi ochiq muloqot bo‘lib o‘tadi.
@daryo_live
Дарахтлар атрофини бетонлаштириш, асфальтлаш, брусчатка, плита ёки бошқа ашёлар билан қоплаш мумкин эмас. Бу дарахтларни қуриб қолишга олиб келувчи ҳолат сифатида бахоланиб, Экополиция ходимлари томонидан дарахтларнинг атрофи буни қилган шахсларнинг ўзларига очтирилади.
Сиз мана шундай ҳолатга дуч келсангиз ёки бошқа экологик ҳуқуқбузарликларга гувоҳ бўлсангиз Экология қўмитасининг телеграмдаги @ecogovuz_bot манзилига бу ҳақида мурожаат юборишингиз мумкин.
ИЛМНИ ЧЕТЛАТИШ МУМКИН, АММО УНИ ТЎХТАТИБ БЎЛМАЙДИ
“Урганч–Хива” пулли автомобиль йўли оддий қурилиш объекти эмас эди. Бу лойиҳа янги технологияларни амалда кўриш, уларнинг натижасини кузатиш ва кейинги автомобиль йўллари учун тажриба тўплаш нуқтаи назаридан жуда муҳим эди.
Қашқадарёлик Амир Темур Хоразмга беш марта борган. Биз ҳам шу лойиҳа доирасида нақд беш марта Хоразмга бордик. Ҳар сафар бир ният — янги технологияларни жорий қилиш, хориж стандартларини шунчаки кўчириб қўймасдан, уларни Ўзбекистон шароитига мослаштириш ва ишласа, кейинги объектларга ҳам татбиқ қилиш.
БНД 50/70 маркали битум танланди, Superpave дастури бўйича PG синфли битум масалалари ўрганилди. Битум модификацияси бўйича синовлар учун Қозоғистонда қарийб 10 кун, Туркияда эса 23 кун иш олиб борилди. Бунинг ҳаммаси шунчаки сафар учун қилинмаган, албатта. Мақсад тайёр технологияни олиб келиб қўйиш эмас, уни ўзимизнинг иқлимимизда, ўзимизнинг йўл шароитимизда синаб кўриш эди.
Афсуски, охирида илмий жамоа ушбу лойиҳада иштирок этиш имкониятидан четда қолди.
Очиғини айтганда, бу ҳолатни тушуниш қийин. Чунки гап бирор лавозим ёки кимнингдир шахсий манфаати ҳақида кетаётгани йўқ. Янги технология биринчи марта қўлланилаётган объектда уни илмий кузатиш, натижасини баҳолаш, камчилик бўлса ўз вақтида кўриш ва кейинги лойиҳалар учун хулоса чиқариш керак эди, холос.
Янги технологияни олиб келишга ҳамма тайёр, лекин унинг қандай ишлаётганини илмий кузатишга келганда, негадир илмий жамоага жой топилмай қолади.
Нима учун?
Бунга аниқ жавоб бериш қийин.
Лекин бир нарса аниқ: илм амалиётдан узилиб қолса, унинг қадри ҳам, натижаси ҳам пасаяди. Йўл қурилишида эса бунинг оқибати оддий эмас — бу давлат маблағи, қурилиш сифати ва охир-оқибат одамлар фойдаланадиган йўлнинг тақдири. Шунинг учун бу масала шахсий хафалик эмас. Бу — илмий жамоани амалиётдан четлатишга нисбатан эътироз.
Янги технологияларни жорий қилиш керак. Албатта керак. Лекин жорий қилинган технологиянинг натижасини кимдир холис кузатиши, баҳола
Видео reels_trassa_tg.mp4 · 21.7 МБ · нажмите — покажем
Prezidentimiz Xiva shahridan Urganch aeroportiga yangi avtomobil yo‘li orqali qaytdi va Toshkentga jo‘nab ketdi.
—
Президент нашей страны вернулся из Хивы в аэропорт Ургенча по новой автодороге и отбыл в Ташкент.
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|X
Ушбу лойиҳада тун-у кун фидокорона меҳнат қилган барча йўлчиларимизни чин қалбимиздан самимий муборакбод этамиз!
Президентимизнинг Тошкентга қайтаётганда 35 кмлик янги ва равон йўлдан мамнунлик билан ўтганлари, кайфиятлари кўтарилди, деб ишонамиз ва сизларнинг машаққатли меҳнатингизга муносиб баҳо бўлди, деб умид қиламиз!
Меҳнатингизга офарин! Янги марралар сари ҳамиша олға! Юртимиз йўллари равон, ишларингиз баракали бўлсин!
Менимча бу йул хамкасблар томонидан курилган биринчи пуллик йул.Хамкасбларимизнинг ютуклари бардавом булсин.Ушбу йулда хизмат килган барча барчани ушбу эришилган галаба билан табриклайман.
Т
Тошкент автомобиль-йўллар институти1972 йил 🏢🚓🛣
Видео IMG_6010.MP4 · 14.5 МБ · нажмите — покажем
Toshkentda Shahrisabz ko‘chasidagi BRT yo‘lagining birinchi qismi 31-avgustgacha topshiriladi
Ushbu yo‘lakda katta sig‘imli va og‘ir avtobuslar muntazam harakatlanishi hisobga olinib, yo‘l asosining mustahkamligiga alohida e’tibor qaratilmoqda.
@daryo_live
Avtobus tezyurar transporti (BRT) konsepsiyasi braziliyalik me'mor va urbanist Xayme Lerner tomonidan yaratilgan. 1971-yilda u Kuritiba meri bo'ldi va 1974-yilda u yerda dunyodagi birinchi to'liq huquqli BRT tizimini ishga tushirdi, u ajratilgan yo'laklar, qulay metro bekatlari va tezkor chiqishni birlashtirdi.
1974-yilda u yerda dunyodagi birinchi to'liq huquqli BRT tizimini ishga tushirdi, u ajratilgan yo'laklar, qulay metro bekatlari va tezkor chiqishni birlashtirdi.