Принцип (дискусија)

Шта је истински српски национализам? Последњих 35 година идеологију српског национализма преузео је круг људи који су били све само не истински и здрави националисти. Они су заразили српски национализам својом одвратношћу, својим гадостима, својим примитивизмом, својим неморалом и својим издајништвом. Тај круг људи окупио је око себе још безброј лажних националиста, за које слободно можемо рећи да су најгори шљам и олош, а који тврде за себе да су представници српског национализма. То је такозвана „Прва Србија“. То су људи, који пред јавношћу причају о националном идентитету, Светосављу, Отаџбини, родољубљу и традиционалним вредностима, а у тајности врше најгору могућу издају управо свега онога о чему пред јавношћу причају. Поред тога што су издајници свакако вишеструко гори од непријатеља, гори су чак од класичних издајника они који се представљају као патриоте па чак и друге оптужују за издају, а себе представљају као чуваре нације и традиције. Притом, ти самозвани националисти са собом намерно доносе најгори примитивизам, простаклук и бахатост (што наравно раде по налогу УДБЕ) како би огадили и испрљали српски национализам. Зато није ни чудо што је познати енглески књижевник Самјуел Џонсон рекао да је „патриотизам последње уточиште хуља“, јер у њега улазе људи који стреме к лускузу, личном интересу, материјализму, а који су најчешћи снобови, али који све то хоће да сакрију под националном заставом и снажним говорима. Такав лажни удбашки национализам треба презрети и одбацити. Истински националиста мора бити аристократа духа. Он мора бити изграђена личност, духовно дисциплинована, морално чврста и интелектуално снажна. Националиста мора бити храбри витез херојског духа (што није лако постићи, али је изводљиво уз упорност, труд и усавршавање). Мора имати животни принцип којим се води, част, мора бити посвећен идеји, мора бити пожртвован. Његово родољубље не сме остати само на речима, већ се мора видети и на делима. Једна од најважнијих ствари за националисту, уколико би желео да његов национализам буде здрав и јак, јесте свакодневно сузбијање сопствених слабости, страсти и порока. Онај ко жели да мења нацију али не жели да промени пре свега себе, једино што може за нацију учинити јесте да јој наштети. Пре свега штети себи, али онда то преноси и на своју идеју и Отаџбину. То значи да националиста не би смео духом бити апсолутно везан за материјалне сласти и телесна задовољства. Наравно, свуда треба бити умерен, али јасне границе постоје! Националиста би требао бити усмерен ка вертикалном (Бог, духовност, метафизика) а не ка хоризонталном (страсти, пороци, материјализам, сујета, конформизам, луксуз). Треба да постоје људи који ће својим примером посведочити шта је истински, здрави и прави српски национализам, који ће га тиме извући из канџа удбаша и наставити часну и јуначку традицију својих предака!