28 July 2026
Фотография
ПОСЉЕДЊИ СРПСКИ ХАЈДУК- ПРВИ ДИО (1)
-------------------
Живко Кораћ рођен је на Банији у селу Велики Шушњар. На почетку рата одмах се одазвао и приступио војсци. Рањен је два пута: током Операције Коридор 95 и на Бенковцу. За вријеме Олује одбивши да се повуче, обукао је униформу и узео оружје те побјегао у шуме и постао познат као хајдук са Баније. На почетку уточиште је пронашао у дому своје бабе, а након тога је почео хајдуковати по Банији коју је ,,познавао као свој џеп", због чега га и нису могли ухватити дуги период. Држава Хрватска је покренула велику потјеру за Живком, била је укључена војска користећи све методе укључујући трагање хеликоптером и истренираним псима. Такође у потрагу су била укључена и ловачка друштва. Забиљежено је да је Живко током свога хајдуковања ликвидирао 4 Хрвата, једнога на почетку када се скривао код своје бабе, а осталу тројицу за вријеме потјере, од којих је један био припадник ловачког друштва.
538 · ПОСЉЕДЊИ СРПСКИ ХАЈДУК - ДРУГИ ДИО (2)
--------------------------------
Живко Кораћ је опкољен у Влаховићу код Глине 14.1.2001. године. Након што су га опколиле хрватске снаге, одбио је да се преда те је борба трајала два сата, тако што је Живко је бацао бомбе на хрватске полицајце. Видјевши да се нашао у безизлазној ситуацији активирао је бомбу и ставио је себи на прса, не помишљајући да се преда.
---------------------
СЛАВА ЈУНАКУ!
540 · Фотография
Главе Срба повјешаних у Требињу за вријеме Првог свјетског рата (1914-1918).
У свим већим мјестима од Далмације до Баната убијања Срба су била свакодневица а највише је убијених било у Херцеговини и Босни гдје су попаљене стотине српских села у периоду од 1915-1918. г.
За најмању ситницу Србин је могао бити осуђен на вјешање. Постојала је оптужница за "србовање" - уколико неко јавно исказује своју српску припадност.
Ту су вршене и масовне злоупотребе овог појма па су под оптужбом за србовање локални Муслимани и Хрвати спровели прави геноцид над Србима до те мјере да се одлазило на вјешала чак и због писања ћирилицом или јавног исповиједања православне вјере и др.
Управо су све ове егзекуције и спроводили муслимани и римокатолици српског језика (данашњи Бошњаци и Хрвати) од којих су аустроугарске власти оформиле посебну милицију под именом "Шуцкор".
Шуцкори су дословно права претеча каснијег усташког покрета.
На територији Аустроугарске је убијено преко пола милиона Срба и то се готово нигдје не помиње.
472 · Република Српска Крајина - коментари
Slavkotext not yet in the indexБановаћемо их.
Али што сте уопште улазили на њихове профиле па видјели све то 😂😂😂
ReplyБановаћемо их.
Али што сте уопште улазили на њихове профиле па видјели све то 😂😂😂
Треба упознати непријатеља! 🤣😁
Фотография
ЧЕТНИЧКИ ОПЕРАТИВЦИ!🇷🇸🏴☠️⚔️
.
.
Претпостављамо да већина Срба зна за причу о осветнику Благоју Јововићу и акцијом против усташких злочинаца, који су пацовским каналима нашли уточиште у Аргентини, после Другог Светског рата.
Мали број зна да је у Чилеу, заправо, можда и највећа усташка емиграција (око 400 000).
Стога су наша два брата, посетила њихов центар, неопажено, дискретно, као прави диверзанти и оперативци.
Ушли су унутар самог комплекса поред ригорозног обезбеђења, обишли просторије, самог клуба, видели слике свих усташких злотвора (нису заслужни помињања) и остале предмете којима се величала ндх.
На само изласку је настала ова фотографија са причом и поруком:
"МИ ЗНАМО, ПАМТИМО, МОТРИМО, ЧЕКАМО, НЕ СПАВАМО!🇷🇸🏴☠️⚔️
.
.
Преузето са странице: Регрут Србија
418 · id 1734430307Фотография
Два села су у питању. Горња Ржаница и Велика. Два села које су једно поред другог.
ПОКОЉ СРБА У ГЛИНСКОЈ ЦРКВИ
Данас је годишњица једног од најстравичнијих злочина у историји српског народа када су на најсвирепији начин заклани православни Срби од стране хрватских нациста, тзв. "усташа" у српској православној Цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини, на Банији - покољу Православних Хришћана око храма и у самом храму Божијем, злодјелу којем није равно ни Диоклецијаново убијање хришћана у Никомидијском храму (почетком 4. вијека).
Покољ у глинској цркви био је пажљиво испланиран и дуго припреман од стране хрватских власти.
Најраспострањеније мишљење у српском народу је да се десио само један покољ у глинској цркви, што није тачно јер су се заправо десила два покоља.
Покољ Срба десио се у два наврата, први пут је био увече 29. на 30. јул, а други увече 4. августа на 5. август. Убијено је више од 2000 људи.
Глина и њена околина спадају међу највећа губилишта Срба у Другом свјетском рату. До сада је утврђено седам локација са најмање 14 колективних гробница пуних лешева убијених глинских Срба. Хрватске војне формације су у граду и срезу (котару) Глина само од јуна до почетка августа 1941. године убиле преко 5000 Срба, а око 8000 до краја те године.
На губилиштима Глине убијани су Срби са Баније али и са сусједног Кордуна (многи из Вргинмоста), који су хватани приликом масовних хајки на Србе или током њихових појединачних долазака у Глину.
Довођени су овдје и ликвидирани такође и Срби из Срема, Славоније и Босне и Херцеговине, као и Јевреји, који су довођени на суђење у тзв. "Покретни пријеки суд". Посебну тежину тих злочина чини покољ Срба у српској православној цркви, гдје су у једној ноћи поубијани готово сви српски мушкарци из Глине изнад 14 година и што су у једном дану одведени у смрт сви глински Јевреји, изузев породице трговца Кона.
Овај злочин је само једна карика геноцидног ланца који се обрушио на Србе у клеро-фашистичкој НД Хрватској.
Недуго након покоља, Црква Рођења Пресвете Богородице подигнута 1846. године срушена је од стране
338 · Фотография
Фотографија: Срби у цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини непосредно пред масакр.
Фотографија пронађена у Загребу послије рата и чува се у Музеју жртава геноцида у Београду.
Слика је након ослобођења пронађена у Загребу, у архивској грађи усташке полиције (између осталог, везује се за досијее злочинца Божидара Церовског, тадашњег шефа усташке полиције у Загребу).
Дигитализовани негатив/копија овог историјског документа данас се чува у институцијама попут Музеја жртава геноцида у Београду, а налази се и у збиркама других међународних институција за проучавање Холокауста и геноцида (као што је Меморијални музеј Холокауста у Вашингтону - USHMM).
484 · 29 July 2026
Replymessage unavailable
Вјечно захвална свим херојима у вихору пакла који животима бранише сваки педаљ крвљу натопљене Српске земље. Баша жртва је данас слобода коју имам на Требави, земљи мојих предака.
Свим издајницима, нека им Бог суди!
ReplyБановаћемо их.
Али што сте уопште улазили на њихове профиле па видјели све то 😂😂😂
Zato sto su me zaintrigirali njihovi profili odnosno imena koja nikako ne odgovaraju sadrzajima ovog kanala pa su mi najprije njihovi jednoslozni banalni komentari zapeli za oko i paznju skrenuli da se radi o kurvanjskoj paradi i domacoj ponudi da se na lukav nacin reklamira prostitucija i neka kinta zaradi!!!
Фотография
Темељи српске православне цркве Успења Пресвете Богородице у Глини 1961. године
У овом храму у неколико наврата на бруталан начин измасакрирани су готово сви српски мушкарци из Глине који су се затекли у граду у том тренутку.
Покољ Срба у цркви организовале су хрватске власти из Загреба по наређењу тадашњег хрватског предсједника Анта Павелића.
Након покоља хрватске војне формације су минирале храм и сравниле га са земљом.
Неколико деценија касније на мјесту гдје се првобитна црква налазила комунистичке власти, по налогу хрватских комуниста из Загреба, подижу дом омладине који данас има улогу тзв. хрватског омладинског дома у којем се налази и радио "Бановина" (хрватски назив за Банију).
Звона са некадашње цркве однијета су у хрватско село Гора код Петриње и постављена на римокатоличку цркву гдје и данас стоје...
Локални Срби су подигли нови храм Успења Пресвете Богородице у Глини на другом мјесту...
164 · Фотография
Цркву Успења Пресвете Богородице у Глини, убрзо послије злочина, током августа 1941. године, до темеља су срушиле хрватске усташе. Послије 28 година, на мјесту гдје је била црква подигнут је „Спомен дом жртвама фашизма“ у Глини.
Године 1995. године, послије геноцидне акције ”Олуја” спомен дом који је био нека врста дома културе и у коме су организовани разни повремено и забавни програми, хрватске власти су преименовале у „Хрватски народни дом“.
Ту се такође сада налази и споменик Фрањи Туђману.
151 · Послије рата Српска Православна црква и преживјели Срби из Глине годинама су безуспјешно тражили од надлежних у СР Хрватској да им се дозволи да поново саграде цркву у Глини. То им је дозвољено тек послије много намјерних бирократских саботажа да се изда грађевинска дозвола, те је црква најзад свечано освештана тек на Малу Госпојину 1963. године, осамнаест година по окончању рата али на другој локацији!
Изградњу нове цркве помогло је добротворним прилозима око пет стотина српских исељеника из Америке и Канаде. Једна група ових добротвора најавила је долазак на освештање нове цркве. Међутим, југословенске комунистичке власти су покушале да им то онемогуће ускраћивањем издавања виза. Тек послије отворених интервенција амбасада САД и Канаде у Београду нађено је „соломонско рјешење“: Савезна комисија за вјерска питања саопштила је представницима СПЦ да ће исељеници добити визе, али је при томе скренута пажња да се приликом Освештавања цркве и током других церемонија не помињу хрватски злочини, односно да се не смију повезивати са хрватским народом. Та опаска је образложена ставом, уобичајеним за оно вријеме, да би се то евентуално могло протумачити као распиривање вјерске и националне мржње и нетрпељивости и нарушавање братства и јединства. Сасвим разумљиво: као што се послије Првог свјетског рата градила „заједничка држава без освртања на прошлост“, тако се сада градило „братство-јединство“ са дозвољеним погледом једино на будућност и са знаком строге забране сјећања на кости новомученика које би такву будућност могле само да оптерећују. Додатна со на српске ране било је присуство локалног католичког жупника Франца Жужека који је у вријеме НДХ терора издавао заправо неважеће потврде Србима о покатоличењу и код њих на тај начин његовао заблуду да ће преживјети ако промијене вјеру. Сем тога, кључеви Богородичине цркве, забрављене одмах по доласку хрватских нациста на власт, били су похрањени код овог жупника који је кључеве уредно сачувао и предао зликовцима на њихово т
332 · Фотография
Љубан Једнак, Банијац који је у цркви Успења Пресвете Богородице у Глини преживио масакр 1754 српска мушкарца који су организовале хрватске фашистичке власти једини је преживјели свједок овог стравичног масакра.
Након рата, Љубан је свједочио на судском процесу против хрватског министра унутрашњих послова НДХ Андрије Артуковића.
Нажалост, пред крај живота, Љубан се заједно са стотинама хиљада Срба Крајишника нашао у непрегледним колонама у августу 1995. године током хрватске агресије на Крајину.
Није дуго живио послије тога, преминуо је непуне двије године касније у Београду, далеко од свог родног краја.
О Љубану Једнаку снимљен је документарни филм "Говорило ми је нешто да ћу остати жив"
Једна улица у Београду названа је по њему, а поднијета је и иницијатива да и једна од новосадских улица понесе име овог српског страдалника.
195 · Фотография
Данашња црква Успења Пресвете Богородице у Глини;
Банија
Епархија Горњокарловачка ❤️🇷🇸☦️
198 ·