Глас Косова и Метохије - Voice of Kosovo and Metohia

Заједница српских општина (ЗСО) представља централни стуб Бриселског споразума из 2013. године, осмишљена као институционални механизам који је требало да гарантује колективна права, безбедност и самоуправу за Србе на Косову и Метохији. Ипак, више од деценије након потписивања, Приштина одбија да је формира, што је драстично утицало на свакодневни живот и опстанак српске заједнице. ШТА ЈЕ ТАЧКУ ПО ТАЧКУ ПОДРАЗУМЕВАЛА ЗСО? Формирање ЗСО дефинисано је кроз првих 6 тачака Бриселског споразума (2013), а њени конкретни принципи разрађени су додатним споразумом из августа 2015. године. Ови документи тачку по тачку предвиђају следеће: Оснивање асоцијације: ЗСО се успоставља као удружење општина са већинским српским становништвом на Косову (укупно 10 општина: Северна Митровица, Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Штрпце, Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг, Клокот и Партеш). Правне гаранције: Влада у Приштини дужна је да усвоји декрет/решење које се непосредно примењује, а које би прошло ревизију Уставног суда у Приштини ради легализације статуса ЗСО. Статут и Скупштина: Највиши акт је Статут, који усваја конститутивна Скупштина ЗСО, састављена од изабраних чланова скупштина свих 10 општина чланица. Пуни надзор и надлежности (Кључна тачка): ЗСО је према споразуму добила право на „пуни надзор“ (извршна овлашћења у пракси) над кључним областима за живот грађана: Локални економски развој. Образовање (очување и функционисање српског образовног система). Примарна и секундарна здравствена и социјална заштита. Урбано и рурално планирање. Додатне надлежности: Централне власти у Приштини могу делегирати и додатна овлашћења на ЗСО. Организациона структура (Институције): Предвиђено је да ЗСО функционише као озбиљна институција и има ове органе: Скупштину (као највише тело). Председника (који представља Заједницу пред централним властима и у свету). Борд (савет од 7 чланова који доноси оперативне одлуке). Администрацију и Канцеларију за жалбе. Односи са централним властима: ЗС

Удар на здравство и просвету: Школе и болнице, које су према споразуму о ЗСО требале да имају загарантован и заштићен статус под окриљем Заједнице, тренутно раде под константним притиском због блокаде увоза лекова, санитетског материјала и уџбеника из централне Србије. Безбедносна криза и хапшења: У одсуству локалне српске полиције (која је била предвиђена Бриселским споразумом), на северу Косова су трајно стациониране специјалне албанске полицијске снаге (РОСУ). Учестала су хапшења Срба под оптужбама за наводне ратне злочине или нарушавање уставног поретка, што локално становништво доживљава као политички притисак и застрашивање. Масовно исељавање: Као директна последица живота без безбедносних и економских гаранција, присутна је тиха егзодус-миграција. Све већи број српских породица, а нарочито младих, трајно напушта простор Косова и Метохије због осећаја безперспективности и немогућности да у нормалним околностима подижу децу.

https://www.danas.rs/kultura/necu-jedan-necu-dva-snezana-savic/?utm_medium=Social&utm_source=Facebook&fbclid=IwdGRjcAUvSiRleHRuA2FlbQIxMQBwZG9mAXNydGMGYXBwX2lkDDM1MDY4NTUzMTcyOAABHtQuJx2JVy3Y0yuzXxDlwbuJh4BBd9WukrZnAQZ5z-FOzEHuJtHF-QtyPWgA_aem_5c_yK0easVzFwtcyDzySog

Снс дроца

Да Србија буде Србија! Земља Срба и свих који Србе воле, поштују и вредно раде на суживоту. Да Београд буде Српски град, а не више комунистичка рупчага. Да се сви који су се до сада бавили политиком и њихови полудебилни потомци више не баве политиком никад. Забрана. Да сви који су учествовали у издаји КиМ и урушавању наше отаџбине иду на суђење, а онда и у затвор. Да им се имовина, стечена лоповлуком одузме,врати правим власницима или додели сиротињи. Медији да буду Српски и независни, да су подложни само законима Србије, а не тајкунима и претњама. Ртс укинути. Нема му спаса. Претерао је. Да војска буде независна од председника, премијера, медија. Народна војска. Да не сме да иде у туђе земље и убија за паре. Србија да извози храну у лекове. Не оружије. Суд да ради свој посао, независно. Да лопов који је украо сардину јер је био гладан, не мође да добије 5 година затвора, а тајкунов син само наногицу за силовање и убиство. Српска црква да прекине сарадњу са Ватиканом и служење Божје литургије са некрштенима. Да се држи својих закона. Порфирије мора да иступи са трона св. Саве. Недостијан је те позиције. Све владике, које су католичиле народ на силу или у незнању да иду у затвор за издају народа и окупацију Српске цркве. Нове СРПСКЕ владике изабрати. Монаси да не могу да поседују имања. Све да је у поседу цркве, сем њихове мантије. Паре кваре свештенство. Полиција да ради свој посао, не да глуми телохранитеље диктаторима. Прогласити окупацију Косова и Метохије. Поништити све споразумеме са тзв Косовом. Захтевати нове преговоре где ће се Србима тражити већа права, слободе и ослобођење невино утамничених. Кривима да се суди у Србији. Тражење повратка за 250 000 Срба на своја огњишта на КиМ. Ојачати домаће фирме. Покренути кампању куповине органске хране од наших пољопривредника не гмо ђубре Европе. Затворенике упослити да чисте Србију од ђубрета. Почевши од садашње Владе Србије, министара и посланика, који би морали да одслуже своје казне чистећи Дрину, Мор

Хајде да променимо, да се поправимо, да више никад не дозволимо Милошевиче, Вучиће, Тите.. То је срамотно стање, идолопоклонство... И јадно је према нашим светим прецима, да не живимо у Христу, часно, у миру са суседима, нашим комшијама мањинама и гостима туристима. Да дозволи Господ да се обожимо, умножимо и коначно сложимо! Или да нестанемо, а овде да живе неки други народи, који ће о нама да причају у перфекту. Шта мислите?

Крећем ка кући, не знам шта ћу са собом, иде породица жугана, њих 7, 8... Гледају наоколо као деца у Зоо врту. Бабо објашњава шта је шта. Смеје се. Ово је све сад наше, каже. Ја добијам чир на желудцу. Тачно га осећам како расте. Гледају спменик св. Кнеза. Сликају се као орангутани. Дижу 2 прста. Мрак ми пада на очи. Смеју се. Дивљају. Полицајци још ту, не могу ни да их отерам, због њих. Чујем себе како их псујем гласно. Они зову полицајца. Ја кажем можеш ли да им кажеш да не провоцирају. Неко ће да им се начука. Каже неће нико. Има свуда камере. Знам да има. Знам. Ипак бих ја да будем тај што ће да им се начука. Слушам полицајца који ми прича уз снисходителиви осмех, шта ти сметају, сликају се. Сад је Митровица један град. Нема више поделе... Повраћа ми се. Звони ми телефон. Видак. Каже гужва је на прелазу. Чека се 2 и више сата. Псује куд је и кренуо. Извињава се што ће да касни. Реко брате имаш пиво кад дођеш. Жали се мора у четвртак поново у Рашку да шаље неки пакет. Реко 'ајде ја ћу да идем. Нема пошта у Митровици од кад је Вучић с Куртијем у Охриду угасио Српске институције. Каже узео сам ти лекове за оца. Сад га већ не чујем ништа. Не чујем своје мисли. 'Оџе са 7 џамија из јужног дела појачале су своје звучнике до тачке пуцања бубне опне. И ко жели и не жели да слуша тзв молитву којом малтретирају Север, мора. Видим и полицајци се мрште, али ћуте. Кажем Видаку "Гледамо се бураз кад дођеш" и прекинем. Кренем ка кући сретнем баку из цркве прича ми како су покупили полицајци у пола ноћи дечка који прислужује у олтару. Мајку су му пресекли. Каже за неко убиство 1999.у Пећи. Дечко је 2000.годиште. Ту сам већ полудео. Толико математику знају. Адвокат био. Тукли су га шипком, лични опис му променили. Тај мали се дружи с мојим братанцем. Замишљам их обојицу крваве. Живот ми се смучи. Поздравих се с баком из цркве. Одох до свог солитера. Не ради лифт. Зашто? Комшиница с поткровља ми објашњава да су угасили у целом насељу заједничку струју. Не знају ко ја држа